POZOVI NAS: +381 11 785 0000

Šta je šta?

ŠTA JE RADNA EKSPLOATACIJA,
A ŠTA NIJE?

TRGOVINA LjUDIMA

Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu osobe u cilju ostvarivanje zarade kroz neku vrstu njenog iskorišćavanja. Trgovac osobu može da iskorišćava, odnosno primorava da: pruža seksualne usluge, radi fizičke poslove, prosi, vrši krivična dela, stupi u brak ili da trguje njenim organima. Kako bi trgovac primorao osobu da radi poslove za njega, uvek koristi pretnje, ucene i fizički ili psihički zlostavlja osobu. Trgovina ljudima često se odvija između dve zemlje, ali se može odvijati i u okviru jedne zemlje. 

Primer: Da li znaš da neka deca koja prose na ulici često to ne rade svojom voljom i da su primorani da sve što sakupe daju trgovcu ljudima?

ŽRTVA TRGOVINE LjUDIMA

Žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, nacionalne i verske pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

DUŽNIČKO ROPSTVO

Dužničko ropstvo je jedan od mehanizama koje trgovci koriste kako bi kontrolisali žrtve. Odnosi se na situacije u kojima su žrtve primorane da svojim radom otplate dug koji imaju prema trgovcu. 

Primer: Da li znaš da se dužničko ropstvo kao mehanizam kontrole najčešće koristi kod žrtava koje su eksploatisane u inostranstvu? Naime, kada žrtva stigne do mesta gde će biti iskorišćavana, trgovac joj predoči kolike je troškove imao da bi je doveo na odredište (dokumenta, prevoz itd.) i uceni je da čim isplati taj iznos može da povrati svoju slobodu. Pošto žrtva nema novac, primorana je da „odradi” svoj dug, ostaje poslušna i radi sve što se od nje zahteva, verujući da će se ta situacija završiti. Međutim, na inicijalni „dug” svakodnevno se dodaju kamata i navodni troškovi za hranu, stan, odeću i slično. Na kraju, taj iznos, koji svakodnevno raste, postane toliko veliki da je gotovo nemoguće da će žrtva ikada moći da ga otplati.

ROPSTVO

Ropstvo je status ili stanje osobe nad kojom se vrši kontrola do te mere da se ona tretira kao vlasništvo.

Primer: Za razliku od dužničkog ropstva, kada osoba radi kako bi otplatila svoj dug, ropstvo u opštem smislu odnosi se na situacije u kojima se osoba tretira kao vlasništvo sve do momenta svoje smrti ili momenta kada njen vlasnik odluči da je oslobodi.

RADNA EKSPLOATACIJA

Radna eksploatacija odnosi se na iskorišćavanje i prisvajanje produkata tuđeg rada. Neki od najčešćih vidova radne eksploatacije jesu kršenje radnih prava, trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije i dečiji rad. Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile i pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja, zloupotrebom teškog položaja ili na neki drugi sličan način.

Primer: Da li znaš da ako radiš u nekoj firmi i dva meseca ne primiš platu, a pritom ne možeš da daš otkaz i primoran si da ostaneš da radiš, to predstavlja radnu eksploataciju?

KRŠENjE RADNIH PRAVA

Kršenje radnih prava jedan je od najčešćih vidova radne eksploatacije i odnosi se na kršenje prava koja su radnicima/cama zagarantovana Zakonom o radu i drugim relevantnim propisima.  

Primer: Da li znaš da su rad na crno, neplaćeni prekovremeni rad i nemogućnost korišćenja godišnjeg odmora primeri kršenja radnih prava?

RAD NA CRNO

Rad na crno zasniva se na osnovu usmenog dogovora između radnika i poslodavca. Nije regulisan ugovorom o radu, te radnik/ca ne ostvaruje osnovna radna prava poput zdravstvenog i socijalnog osiguranja, pravo na bolovanje i druge pogodnosti. Rad na crno može da preraste u trgovinu ljudima, upravo zato sto radnik/ca koji nema pisani ugovor nema nikakvu zastitu  i poslodavac, u stvari, nema nikakve obaveze prema njemu/njoj

Primer: Da li znaš da kada radiš u kafiću u inostranstvu na osnovu usmenog dogovora i pare dobijaš na ruke, to predstavlja rad na crno? Kako bi radnici/ce u inostranstvu posao obavljali legalno i bili zaštićeni od mogućih zloupotreba, neophodno je da poseduju radnu dozvolu i ugovor o radu.

PRINUDNI RAD

Prinudni rad je svaki rad koji se od neke osobe zahteva pod pretnjom i na koji ta osoba nije dobrovoljno pristala. 

Primer: Da li znaš da je prinudni rad u kućama jedan od oblika prinudnog rada koji je posebno čest u visoko razvijenim zemljama? Osobe za koje postoji rizik  da postanu žrtve prinudnog rada često su migranti, posebno ako se u stranoj zemlji nalaze ilegalno, ne poznaju zakonodavstvo, nemaju dokumenta ili ne znaju kome da se obrate za pomoć.

DOSTOJANSTVENI RAD

Dostojanstven rad, odnosno pravo na dostojanstvo na radu podrazumeva zabranu diskriminacije i zabranu zlostavljanja na radu. Prema definiciji Međunarodne organizacije rada, dostojanstven rad je posao koji pruža prilike za produktivan rad, omogućava pristojnu zaradu i bezbednost na radnom mestu.

MOBING (zlostavljanje na radu)

Mobing, odnosno zlostavljanje na radu jeste svako ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, u nameri da pogorša uslove rada ili dovede do toga da se zaposleni izoluje ili navede da zaposleni sam da otkaz. Zlostavljanje na radu skoro uvek vrše šefovi/ce  i nadređeni/e nad svojim zaposlenima. 

Primer: Mobing je kada u celoj firmi šef/ica stalno kritikuje, omalovažava, ponižava i profesionalno i privatno samo određenu osobu, nasamo ili pred kolegama, naziva je različitim ružnim imenima, viče, govori kako je radnik/radnica nesposoban/na,  kako ništa ne zna, daje mu/joj nemoguće zadatke, ili zadatke koji su ispod/iznad nivoa stručnosti te osobe kako bi radnik/radnica imao/la probleme u obavljanju tog posla, a to bi naravno bila osnova za ponavljanje kritika.

DISKRIMINACIJA

Diskriminacija je nejednako postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. Osoba može biti diskriminisana na osnovu svog pola, rase, nacionalnosti, verske pripadnosti, starosnog doba ili zato što je invalid. 

Primer: Da li znaš da osobe sa invaliditetom teže dobijaju i zadržavaju posao u odnosu na osobe koji nemaju invaliditet?

SEKSUALNO UZNEMIRAVANjE

Seksualno uznemiravanje je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima seksualnu konotaciju i koje dovodi do toga da se osoba oseća poniženo, uvređeno ili uplašeno.

Primer: Da li znaš da obraćanje zaposlenoj sa „lutko”, „šećeru”, „mačko” ili „slučajno” dodirivanje delova tela bez saglasnosti te osobe predstavlja seksualno uznemiravanje?

RAD VAN RADNOG ODNOSA (privremeni i povremeni poslovi)

Prema Zakonu o radu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje se kada postoji potreba za obavljanjem posla u kraćem vremenskom periodu, uglavnom radi zamene odsutnog zaposlenog ili usled povećanog obima posla. Poslovi na kojima se osoba angažuje po svojoj prirodi su takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Ovaj ugovor najčešće se zaključuje za obavljanje sezonskih poslova (npr. u poljoprivredi za berbu voća, u ugostiteljstvu za angažovanje hotelskog osoblja itd.).

Primer: Da li znaš da rad na privremenim i povremenim poslovima ne podrazumeva prava iz radnog odnosa kao što su pravo na ograničeno radno vreme, isplatu minimalne zarade, odmor u toku dnevnog rada i nedeljni odmor, plaćeni prekovremeni rad…?

STUDENTSKO-OMLADINSKE ZADRUGE

Studentsko-omladinske zadruge svojim članovima pronalaze privremene poslove.  Članovi zadruga (zadrugari) mogu biti učenici i studenti od 15 do 26 godina i nezaposleni do 30 godina. Zadrugari koji rade putem zadruge nemaju pravo na minimalnu cenu rada od 155 dinara po satu (ova cena je zakonom regulisana samo za radnike koji su sklopili ugovore o radu), kao ni na bolovanje i godišnji odmor jer rade putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima.