ПОЗОВИ НАС: +381 11 785 0000

Шта је шта?

ШТА ЈЕ РАДНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА,
А ШТА НИЈЕ?

ТРГОВИНА ЉУДИМА

Трговина људима подразумева продају и куповину особе у циљу остваривање зараде кроз неку врсту њеног искоришћавања. Трговац особу може да искоришћава, односно приморава да: пружа сексуалне услуге, ради физичке послове, проси, врши кривична дела, ступи у брак или да тргује њеним органима. Како би трговац приморао особу да ради послове за њега, увек користи претње, уцене и физички или психички злоставља особу. Трговина људима често се одвија између две земље, али се може одвијати и у оквиру једне земље. 

Пример: Да ли знаш да нека деца која просе на улици често то не раде својом вољом и да су приморани да све што сакупе дају трговцу људима?

ЖРТВА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

Жртва трговине људима може да буде свако – и мушкарци и жене, и дечаци и девојчице, независно од свог порекла, националне и верске припадности, образовања, социјалног статуса или неке друге особине.

ДУЖНИЧКО РОПСТВО

Дужничко ропство је један од механизама које трговци користе како би контролисали жртве. Односи се на ситуације у којима су жртве приморане да својим радом отплате дуг који имају према трговцу. 

Пример: Да ли знаш да се дужничко ропство као механизам контроле најчешће користи код жртава које су експлоатисане у иностранству? Наиме, када жртва стигне до места где ће бити искоришћавана, трговац јој предочи колике је трошкове имао да би је довео на одредиште (документа, превоз итд.) и уцени је да чим исплати тај износ може да поврати своју слободу. Пошто жртва нема новац, приморана је да „одради” свој дуг, остаје послушна и ради све што се од ње захтева, верујући да ће се та ситуација завршити. Међутим, на иницијални „дуг” свакодневно се додају камата и наводни трошкови за храну, стан, одећу и слично. На крају, тај износ, који свакодневно расте, постане толико велики да је готово немогуће да ће жртва икада моћи да га отплати.

РОПСТВО

Ропство је статус или стање особе над којом се врши контрола до те мере да се она третира као власништво.

Пример: За разлику од дужничког ропства, када особа ради како би отплатила свој дуг, ропство у општем смислу односи се на ситуације у којима се особа третира као власништво све до момента своје смрти или момента када њен власник одлучи да је ослободи.

РАДНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА

Радна експлоатација односи се на искоришћавање и присвајање продуката туђег рада. Неки од најчешћих видова радне експлоатације јесу кршење радних права, трговина људима у сврху радне експлоатације и дечији рад. До експлоатације увек долази и експлоатација се увек одржава употребом силе и претње, преваром, злоупотребом овлашћења, злоупотребом тешког положаја или на неки други сличан начин.

Пример: Да ли знаш да ако радиш у некој фирми и два месеца не примиш плату, а притом не можеш да даш отказ и приморан си да останеш да радиш, то представља радну експлоатацију?

КРШЕЊЕ РАДНИХ ПРАВА

Кршење радних права један је од најчешћих видова радне експлоатације и односи се на кршење права која су радницима/цама загарантована Законом о раду и другим релевантним прописима.  

Пример: Да ли знаш да су рад на црно, неплаћени прековремени рад и немогућност коришћења годишњег одмора примери кршења радних права?

РАД НА ЦРНО

Рад на црно заснива се на основу усменог договора између радника и послодавца. Није регулисан уговором о раду, те радник/ца не остварује основна радна права попут здравственог и социјалног осигурања, право на боловање и друге погодности. Рад на црно може да прерасте у трговину људима, управо зато сто радник/ца који нема писани уговор нема никакву заститу  и послодавац, у ствари, нема никакве обавезе према њему/њој

Пример: Да ли знаш да када радиш у кафићу у иностранству на основу усменог договора и паре добијаш на руке, то представља рад на црно? Како би радници/це у иностранству посао обављали легално и били заштићени од могућих злоупотреба, неопходно је да поседују радну дозволу и уговор о раду.

ПРИНУДНИ РАД

Принудни рад је сваки рад који се од неке особе захтева под претњом и на који та особа није добровољно пристала. 

Пример: Да ли знаш да је принудни рад у кућама један од облика принудног рада који је посебно чест у високо развијеним земљама? Особе за које постоји ризик  да постану жртве принудног рада често су мигранти, посебно ако се у страној земљи налазе илегално, не познају законодавство, немају документа или не знају коме да се обрате за помоћ.

ДОСТОЈАНСТВЕНИ РАД

Достојанствен рад, односно право на достојанство на раду подразумева забрану дискриминације и забрану злостављања на раду. Према дефиницији Међународне организације рада, достојанствен рад је посао који пружа прилике за продуктиван рад, омогућава пристојну зараду и безбедност на радном месту.

МОБИНГ (злостављање на раду)

Мобинг, односно злостављање на раду јесте свако понашање према запосленом или групи запослених које се понавља, у намери да погорша услове рада или доведе до тога да се запослени изолује или наведе да запослени сам да отказ. Злостављање на раду скоро увек врше шефови/це  и надређени/е над својим запосленима. 

Пример: Мобинг је када у целој фирми шеф/ица стално критикује, омаловажава, понижава и професионално и приватно само одређену особу, насамо или пред колегама, назива је различитим ружним именима, виче, говори како је радник/радница неспособан/на,  како ништа не зна, даје му/јој немогуће задатке, или задатке који су испод/изнад нивоа стручности те особе како би радник/радница имао/ла проблеме у обављању тог посла, а то би наравно била основа за понављање критика.

ДИСКРИМИНАЦИЈА

Дискриминација је неједнако поступање према особи или некој групи на основу неког њиховог личног својства, што за последицу има неједнакост у шансама да остваре уставом и законом загарантована права. Особа може бити дискриминисана на основу свог пола, расе, националности, верске припадности, старосног доба или зато што је инвалид. 

Пример: Да ли знаш да особе са инвалидитетом теже добијају и задржавају посао у односу на особе који немају инвалидитет?

СЕКСУАЛНО УЗНЕМИРАВАЊЕ

Сексуално узнемиравање је свако вербално, невербално или физичко понашање које има сексуалну конотацију и које доводи до тога да се особа осећа понижено, увређено или уплашено.

Пример: Да ли знаш да обраћање запосленој са „лутко”, „шећеру”, „мачко” или „случајно” додиривање делова тела без сагласности те особе представља сексуално узнемиравање?

РАД ВАН РАДНОГ ОДНОСА (привремени и повремени послови)

Према Закону о раду, уговор о привременим и повременим пословима закључује се када постоји потреба за обављањем посла у краћем временском периоду, углавном ради замене одсутног запосленог или услед повећаног обима посла. Послови на којима се особа ангажује по својој природи су такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години. Овај уговор најчешће се закључује за обављање сезонских послова (нпр. у пољопривреди за бербу воћа, у угоститељству за ангажовање хотелског особља итд.).

Пример: Да ли знаш да рад на привременим и повременим пословима не подразумева права из радног односа као што су право на ограничено радно време, исплату минималне зараде, одмор у току дневног рада и недељни одмор, плаћени прековремени рад…?

СТУДЕНТСКО-ОМЛАДИНСКЕ ЗАДРУГЕ

Студентско-омладинске задруге својим члановима проналазе привремене послове.  Чланови задруга (задругари) могу бити ученици и студенти од 15 до 26 година и незапослени до 30 година. Задругари који раде путем задруге немају право на минималну цену рада од 155 динара по сату (ова цена је законом регулисана само за раднике који су склопили уговоре о раду), као ни на боловање и годишњи одмор јер раде путем уговора о привременим и повременим пословима.